Није ваљда да си заборавио годишњицу? Неужели ты забыл про годовщину?

Шта ти је, Стефане? Попиј кафу, јер изгледаш као да ниси спавао од одбране, а прошло је већ пет дана.

Что с тобой, Стефан? Выпей кофе, ты выглядишь так, будто не спал со дня защиты, а прошло уже пять дней.

Није до одбране, брате. Прошлог четвртка смо Тамара и ја имали годишњицу, а ја сам отказао вечеру коју је она планирала.

Дело не в защите, брат. В прошлый четверг у нас с Тамарой была годовщина, а я отменил ужин, который она запланировала.

Није ваљда да си заборавио годишњицу? Ти знаш кад је саграђена свака кућа на Дорћолу.

Неужели ты забыл про годовщину? Ты же знаешь, когда построен каждый дом на Дорчоле.

Јесам. Тамара ми је у пет поподне написала да се видимо у осам, а ја сам јој одговорио: „Која вечера? Сутра ми је одбрана!“

Забыл. Тамара в пять вечера написала, что мы увидимся в восемь, а я ответил ей: «Какой ужин? Завтра у меня защита!»

И шта је рекла? Надам се да није изгубила живце, иако би имала право.

И что она сказала? Надеюсь, она не вышла из себя, хотя имела бы на это право.

Није. После одбране ми је послала само једно „Честитам“ и од тада не одговара, иако јој пишем сваки дан.

Нет. После защиты она прислала мне только одно «Поздравляю» и с тех пор не отвечает, хотя я пишу ей каждый день.

Није љута, него разочарана, а то је много горе. Шта заправо осећаш према њој?

Она не злится, а разочарована, и это намного хуже. Что ты на самом деле к ней чувствуешь?

Излазим са њом већ годину дана, а тек сада схватам да сам се озбиљно заљубио. Зграде немају емоције, а ја сам био као зграда.

Мы встречаемся уже год, а только сейчас я понимаю, что влюбился всерьёз. У зданий нет эмоций, а я был как здание.

Први пут те чујем да говориш о љубави, а не о фасадама. Остави је на миру бар до сутра, а онда јој искрено напиши шта осећаш, уместо да објашњаваш.

Впервые слышу, как ты говоришь о любви, а не о фасадах. Оставь её в покое хотя бы до завтра, а потом честно напиши ей, что чувствуешь, вместо того чтобы объяснять.

Хтео сам да јој напишем: „Баш ме брига за одбрану“, али то не би била истина. Мрзим што не знам да кажем шта осећам.

Я хотел написать ей: «Мне плевать на защиту», но это была бы неправда. Терпеть не могу, что не умею сказать, что чувствую.

Онда не објашњавај, него покажи да си се потрудио. У чему си ти добар, осим у зградама које само стоје?

Тогда не объясняй, а покажи, что ты постарался. В чём ты хорош, кроме зданий, которые просто стоят?

Знам да цртам. Није ми до тога да пишем поруке, али нацртаћу јој кућу са клупом испред, као што сам јој обећао кад смо се упознали.

Я умею рисовать. Мне не до сообщений, но я нарисую ей дом со скамейкой перед входом, как обещал ей, когда мы познакомились.

Кућу? Она је твоја девојка, а не клијент који тражи пројекат! Али добро, цртај, само пожури пре него што помисли да си и њу заборавио.

Дом? Она твоя девушка, а не клиент, который заказывает проект! Но ладно, рисуй, только поторопись, пока она не подумала, что ты и её забыл.

Ево, готово је! Послао сам јој слику и буквално не дишем. Чекај, одговорила је: „Лепа кућа. Има ли балкон?“

Готово! Я отправил ей картинку и буквально не дышу. Погоди, она ответила: «Красивый дом. А балкон есть?»

Значи, мир! Додај балкон, као код мене, а следећи пут ти изабери место, тако да вечера коначно прође како треба.

Значит, мир! Добавь балкон, как у меня, а в следующий раз сам выбери место, чтобы ужин наконец прошёл как надо.